Nisam željela da pišem danima. Sjedila sam u sobi i nisam nigdje izlazila. Uhvatila me je neka melanholija i nisam željela nikoga da vidim. Vidjela sam da nešto nije uredu sa mnom, ali šta? Zbog čega sam tako tužna? Možda nisam ni tužna, nego samo umorna, iscrpljena. Pa za čim onda duša tuguje? Kako da je čovjek ukroti? Tvoja duša tuguje za dunjalukom. Oplakuješ dunjaluk svaki dan. Ne govorim samo tebi, nego i sebi. Ako jednim prstom pokazujem na tebe, ostala tri pokazujem na sebe. Koliko god da želimo, mi ne možemo da se odvojimo od dunjaluka. Mi smo dunjalučari htjeli to priznati ili ne. Neko je u manjoj, a neko u većoj mjeri, ali zašto da lažeš sebe? Ruku na srce i reci zar nisi sretan kada imaš fin krov nad glavom, pogotovo ako je to tvoja kuća napravljena na halal način, bez kredita. To si ti zaradio svojim rukama i napravio. Pomažeš u kući da se hrana kupi, plate računi, troškovi za dječije školovanje, pa i svojoj hanumici kupiš neki poklon. Zar ove stvari niko ne želi? Zar neko želi jesti svaki dan krompir i suh hljeb? Budimo iskreni. Nemoj biti meni iskren, nego sebi. Ali, uzmi od dunjaluka onoliko koliko ti treba da budeš sretan i da možeš udijeliti drugima. Ne pretjeruj! Otputuj negdje, obiđi svijet, pogledaj Allahove blagodati na dunjaluku. Usreći ženu, djecu, majku, oca. Usreći sebe!
A ti mila sestro, ne leti za dunjalukom! Budeš li letjela i željela ga stići, nikada nećeš uspjeti! Nemoj da te zavara ovaj dunjaluk, pa da poletiš za nekim bratom čiji je džep pun, kuća ogromna, plata velika ili ako živi negdje daleko, u stranim bogatim zemljama. Bona, nema ti u tome hajra! Budi čedna, bogobojazna, stidna, ljubomorna, iskrena. Budi zadovoljan sa onim malo što imaš i dobit ćeš i više. A, ti Allahov robe, nemoj da se prsiš pred sestrom i govoriš joj koliko imaš u džepu. Pokaži joj koliko si iskren, bogobojazan. Pokaži joj koliko želiš da napreduješ u vjeri! Pokaži joj da ti je stalo do njene vjere, duše, pa tek onda ljepote. Tako mi Allaha, iskrena, bogobojazna, čedna žena može biti sretna s tobom i sa korom hljeba, ali ona koja samo živi za materijalnim dobrima, da joj sav dunjaluk daš, malo joj je. Ako joj samo jednom nešto ne pružiš, kao da joj nisi nikad ništa u životu dao. Razmisli još jednom koga želiš pored sebe!? Vremena je sve manje, a mi smo depresivni. Dopuštamo da nam život ide, a mi ništa ne radimo. Ne trudimo se, ne borimo! Zašto? Pogodi nas jedna nesreća, mi nikako da se opametimo! Puštamo da nam život teče ispred nas! Pa, to je apsurdno. Većinom ljudi kažu da tu nema hajra, da ima Allah bi dao. Ma, ko ti daje za pravo da ti odlučuješ ima li hajra? Ponizi se pred Allahom. Mnogo dovi, ali se bori! Svi odustanemo kada se spotaknemo o prvi kamen. Smiješno, zar ne? Ustani! Stvari ti izmiču iz ruke, a ti ne radiš ništa! Nažalost, gledamo tuđa posla i sve nas zanima osim nas. Šta se tebe tiče tuđa bašta, pometi ti svoju! Vidiš li ti “brloga” ispred? Udahni duboko, živi punim plućima mrvo jedna! Presaburaj iskušenja i hladne glave donesi bilo kakvu odluku u životu. Hladna glava nikome nije donijela loše, samo dobro. Znaš ono kajanje ujutro kada ustaneš? Eh, to ti je jer nisi dobro odvagala šta si trebala reći ili uraditi praško mala!
Sve se može u životu kad se hoće, sve ostalo su samo izgovori! Daj ti svoj maksimun u svemu, pa se onda uzdaj u Allaha!
Sestra Emma
Нема коментара:
Постави коментар